Piše se negde.

Ne se piše spojeno sa prilozima: nekako, nekad, nedavno, nedovoljno, neskromno, neskladno, nezgodno, nesumnjivo.

Piše se ne piše.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne pišem, ne pišeš, ne piše, ne pišemo, ne pišete, ne pišu. 

Piše se ne nagađam.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne nagađam, ne nagađaš, ne nagađa, ne nagađamo, ne nagađate, ne nagađaju. Nagađati je nesvršeni i učestali prema nagoditi: ne nagodim, ne nagodiš, ne nagodi, ne nagodimo, ne nagodite, ne nagode. 

Piše se naći ću.

Futur I je uvek složen oblik od glagola čiji se infinitiv završava na ći: naći ću, naći ćeš, naći će, naći ćemo, naći ćete, naći će ili ja ću naći, ti ćeš naći, on će naći, mi ćemo naći, vi ćete naći, oni će naći.

Piše se koji.

J se ne piše u grupama vokala kada je i na drugom mestu osim kad je j deo osnove: kojih, kojim, moji, mojih, mojim, tvoji, tvojih, tvojim, svoji, svojih, svojim.

Piše se nedovršen.

Ne se piše sastavljeno sa trpnim glagolskim pridevima: nepisan, neočišćen, neljubljen, nepriznat, nezbrinut, nečuven, nenošen, neviđen, neudata.

Piše se othranjen.

Zvučno d ispred bezvučnog h prešlo je u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se britkiji.

Većina dvosložnih prideva sa nastavkom ak (težak, kratak, plitak, redak, sladak, nizak, gorak) grade komparativ na ji (j jotuje suglasnik iz osnove): teži, kraći, plići, ređi, slađi, niži, gorči.
Nekoliko dvosložnih prideva sa nastavkom ak (krotak, vitak, pitak, jedak, mrzak, bridak) grade komparativ nastavkom iji: krotkiji, vitkiji, pitkiji, jetkiji, mrskiji, britkiji. Jotovanjem suglasnika osnove previše bi se udaljili od svog osnovnog zvuka i značenja.    

Piše se dakle.

Dakle je veznik kojim se kazuje zaključak ili posledica, prema tome,onda, evo, eto. Daklem i daklen su dijalektizmi.

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno zašto kao prilog i veznik u značenju zbog čega, radi čega: zašto pitaš?
Odvojeno predlog za i što u značenju mesta: nema se za što zakačiti.