Piše se ekvidistanta.

Prefiksoid ekvi koji znači jednak, isti uvek se piše sastavljeno: ekvivalentan, ekvivalencija, ekvilateralan, ekvidistanta, ekvilibrijum, ekvilibristika, ekvinocijum, ekvipolencija.

Piše se i jedno i drugo.

Drugačiji-drugačija-drugačije i drukčiji-drukčija-drukčije. Oba prideva znače koji nije jednak različit.

Piše se i jedno i drugo.

Češće je banjalučki. Spojeno i malim slovom (kao svi pridevi na ski, čki i ški od višečlanih imena).

Piše se ko.

Apostrof se ne piše umesto samoglasnika koji se izgubio u procesu asimilacije (jednačenja) i sažimanja: ko umesto kao, došo umesto došao (u govornom jeziku i u poeziji).

Piše se kompliment.

Alveolarno n ispred dvousnenog p prešlo je u dvousneno m jednačeći se sa njim po mestu tvorbe.

Pravopis dozvoljava i ređi oblik komplimenat. Genitiv množine je komplimenata.

Piše se knjizi.

U dativu i lokativu imenica g ispred i prelazi u z (sibilarizacija): noga-nozi, knjiga-knjizi, podvig-podvizi, briga-brizi.
Od ovog pravila postoje izuzeci. Promena se ne vrši u ličnim imenima (Zaga-Zagi, Olga-Olgi),
kada je g deo suglasničke grupe zg (mazga-mazgi, tezga-tezgi) i uvek u kratkim rečima kada bi promena mogla dovesti do zabune (doga-dogi, liga-ligi). 

Piše se implementacija.

N iz in daje m ispred p kao proizvod jednačenja po mestu artikulacije (dvousneno m ima isto mesto tvorbe kao dvousneno p).

Umesto implementacija, implementirati bolje je sprovođenje, primena, realizacija i sl. stoji u Pravopisu.

Piše se katkad.

Katkad je prilog koji znači s vremena na vreme, po neki put, kadgod, ponekad: i u mraku katkad nikne divan cvet.
Potpuno je ravnopravan oblik sa pokretnim a, katkada. 
Izraz od katkad(a) do katkad(a) znači vrlo retko, ne često. U svojoj Zbirci reči iz raznih krajeva, a poglavito iz Vojvodine J. J. Zmaj navodi: Viđamo se od katkada do katkada.

Piše se i jedno i drugo.

Suglasnička grupa nt u internacionalizmima može se razbiti nepostojanim a ili ne mora. To a obavezno je u genitivu množine elemenata. 

Piše se dabogda.

Spojeno dabogda je prilog za izricanje želje i proklinjanja: Dabogda ti žena rodila stonogu pa ceo život radio za patike.
Od ovoga treba razlikovati upotrebu veznika da, imenice bog ili Bog i glagola dati, da u doslovnom značenju: molimo se da Bog da svima zdravlja i sreće.
Bogdo je prilog koji znači srećom, kojom srećom: da, bogdo, ima brata...