Piše se biciklima.

Bicikl je u standardnom jeziku imenica muškog roda i menja se po prvoj vrsti: bicikl-bicikla-biciklu-bicikl-biciklom-biciklu u množini bicikli-bicikala/bicikla-biciklima-bicikle-biciklima-biciklima.
U razgovornom jeziku mogu se čuti: bicikla, biciklo, bicikli, bajs, bajk, točak.
Pridev je biciklistički: biciklistička staza, biciklistička trka, Biciklistički savez Srbije.

Piše se i jedno i drugo.

Pravilni su i oblici kod kojih je sačuvan glas h (ređe) i oni kod kojih je izgubljen bez zamene: ajvar i hajvar, am i ham, alal(iti) i halal(iti), amajlija i hamajlija, amam i hamam, alva i halva.

Piše se i jedno i drugo i treće.

Bermuda-Bermude-Bermudi imenica ženskog roda jednine je manje obična.
U množini može biti ženskog (Bermude-Bermuda-Bermudama) ili muškog roda
(Bermudi-Bermuda-Bermudima). Pridev je bermudski.

Piše se internet.

Internet se piše malim slovom.
I spojevi internet adresa, internet stranica, internet kafe, internet protokol, pišu se malim slovom po tački 86v Pravopisa.
Pravopisni rečnik M. Šipke i Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke za dvočlane spojeve čiji je prvi član imenica internet daju pisanje sa crticom: internet-adresa, internet-kafe i internet-protokol.

Piše se cap-carap.

Cap je uzvik za izražavanje brzog hvatanja, sa pojačanim značenjem cap-carap.
Sa crticom se pišu i udvojeni uzvici (simetrične veze): jao-jao, kuku-lele, hm-hm, tuc-muc, šuć-muć, tip-top, o-ruk, ho-ruk, hokus-pokus, iji-ju, he-he-he, bla-bla-truć, av-av-av.

Piše se bez obzira.

Veze predloga bez i imenica iako su ustaljeni izrazi, često i akcenatski objedinjeni pišu se rastavljeno: bez veze, bez sumnje, bez obzira, bez prestanka, bez kraja, bez broja, bez pogovora, bez brige, bez šale, bez volje, bez svesti, bez srca.
Spojeno bestraga sa nešto izmenjenim značenjem.
Spojeno i pridevi bezvezan, bezbrojan, beskrajan, bespogovoran, besvestan, bezbrižan, bezobziran, bezvoljan.

Piše se otputovati.

Zvučno d ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se i jedno i drugo.

U Rečniku jezičkih nedoumica Ivan Klajn kaže: ‚‚putevi i putovi; putem i putom (ali samo putem u značenju ,posredstvom')".
Izraz svi putevi vode u Rim znači konačno rešenje za sve donosi onaj koji ima najvišu vlast.

Piše se i jedno i drugo.

Videše je treće lice množine aorista (oni videše), a viđaše je drugo i treće lice jednine imperfekta (ti ili on viđaše) glagola videti.
Aorist od glagola videti glasi videh-vide-vide-videsmo-videste-videše a imperfekat viđah-viđaše-viđaše-viđasmo-viđaste-viđahu.

Piše se iznesen.

Trpni glagolski pridev od glagola izneti-iznesem glasi iznesen.