Piše se internet.

Internet se piše malim slovom.
I spojevi internet adresa, internet stranica, internet kafe, internet protokol, pišu se malim slovom po tački 86v Pravopisa.
Pravopisni rečnik M. Šipke i Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke za dvočlane spojeve čiji je prvi član imenica internet daju pisanje sa crticom: internet-adresa, internet-kafe i internet-protokol.

Piše se cap-carap.

Cap je uzvik za izražavanje brzog hvatanja, sa pojačanim značenjem cap-carap.
Sa crticom se pišu i udvojeni uzvici (simetrične veze): jao-jao, kuku-lele, hm-hm, tuc-muc, šuć-muć, tip-top, o-ruk, ho-ruk, hokus-pokus, iji-ju, he-he-he, bla-bla-truć, av-av-av.

Piše se bez obzira.

Veze predloga bez i imenica iako su ustaljeni izrazi, često i akcenatski objedinjeni pišu se rastavljeno: bez veze, bez sumnje, bez obzira, bez prestanka, bez kraja, bez broja, bez pogovora, bez brige, bez šale, bez volje, bez svesti, bez srca.
Spojeno bestraga sa nešto izmenjenim značenjem.
Spojeno i pridevi bezvezan, bezbrojan, beskrajan, bespogovoran, besvestan, bezbrižan, bezobziran, bezvoljan.

Piše se otputovati.

Zvučno d ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se i jedno i drugo.

U Rečniku jezičkih nedoumica Ivan Klajn kaže: ‚‚putevi i putovi; putem i putom (ali samo putem u značenju ,posredstvom')".
Izraz svi putevi vode u Rim znači konačno rešenje za sve donosi onaj koji ima najvišu vlast.

Piše se i jedno i drugo.

Videše je treće lice množine aorista (oni videše), a viđaše je drugo i treće lice jednine imperfekta (ti ili on viđaše) glagola videti.
Aorist od glagola videti glasi videh-vide-vide-videsmo-videste-videše a imperfekat viđah-viđaše-viđaše-viđasmo-viđaste-viđahu.

Piše se iznesen.

Trpni glagolski pridev od glagola izneti-iznesem glasi iznesen.

Piše se isceljenje.

Ijekavski iscjeljenje. Od isceliti glagolska imenica je isceljenje.
Isceleti znači izlečiti se, postati zdrav.
Isceliti znači izlečiti, učiniti zdravim (isceliti se ozdraviti).
Iscelivati (iscelivam i iscelujem) znači izljubiti.

Piše se i jedno i drugo.

Iskorišten je manje obično od iskorišćen ali oba su pravilna.
Isto i korišćenje i korištenje i  iskorištavati i iskorišćavati.

Piše se iščlaniti.

Od izčlaniti prvo smo jednačenjem po zvučnosti dobili isčlaniti (zvučno z ispred bezvučnog č prešlo je u svoj bezvučni par s) a zatim jednačenjem po mestu tvorbe iščlaniti (strujno s ispred prednjonepčanog č prešlo je u prednjonepčano š). 

Isto važi i za iščašiti, iščačkati, iščekivati, raščešljati, raščlaniti, rašćišćavati i sl.