Piše se da l'.

Upitna rečca li piše se odvojeno: da li, je li, bi li, ne bi li, jesi li, ako li, čitaš li.
U razgovornom jeziku i u poeziji piše se apostrof u rečima koje se shvataju kao okrnjene (na mestima gde su izostavljena slova): da l', je l', bi l', ne bi l', jesi l'. 

Piše se amnezija.

J se i čuje i piše između i na prvom i a na drugom mestu.

Piše se i jedno i drugo.

Znak % piše se uz brojku bez razmaka i čita se posto, odsto ili ređe nasto.

Piše se i jedno i drugo.

Prisvojni pridev od Vrbas je vrbaski.
Vrbaški je prezime izvedeno od imena stanovnika Vrbasa Vrbašanina.

Piše se i jedno i drugo.

Meze je imenica srednjeg roda i menja se po drugoj vrsti meze-mezeta-mezetu-meze-meze-mezeta-mezetu.
Meza je imenica ženskog roda i menja se po trećoj vrsti meza-meze-mezi-mezu-mezom-mezi. Obe su turcizmi i znače jelo (salata, sir, meso i sl.) koje se pomalo uzima uz piće.
Može i mezeluk i mezetluk.

Piše se klešta.

Ijekavski kliješta.
Imenica klešta ima samo množinu. Ako je srednjeg roda menja se klešta-klešta-kleštima. Ređe je ženskog roda klešte i onda se menja klešte-klešta-kleštama. Oblik klješta ne spada u književni jezik.

Piše se volio.

Radni glagolski pridev od glagola voljeti je volio-voljela-voljelo.

Piše se pušten.

Trpni glagolski pridev od glagola pustiti je pušten-puštena-pušteno-pušteni-puštene-puštena.

Piše se jednocifren.

Formant brojnih složenica jedno piše se spojeno: jednoobrazan, jednosmeran, jednorog, jednomesečni, jednobrodan, jednobojan, jednoglasno, jednosobni, jednoiposobni, jednogodišnji, jednoipogodišnji, jednosatni, jednoiposatni, jednočinka.

Piše se i jedno i drugo.

I izravnati i izravniti su svršeni glagoli koji znače učiniti ravnim, izjednačiti u pogledu visine, daljine pružanja i sl. Izravnjati ne pripada standardnom jeziku.