Piše se i jedno i drugo.

Izmenljiv i izmenjiv, izmenljivost i izmenjivost.

Piše se i dalje.

Skraćeno i d.
I tako dalje skraćeno itd. Oba pri nabrajanju.
I je proklitika, reč koja nema svoj akcenat nego čini akcenatsku celinu sa rečju iza sebe. Ako ta reč ima silazni akcenat (dalje) proklitika ga može prevući na sebe. Objedinjeni izgovor i dalje sa akcentom na i još ne znači da se radi o složenici. Značenje novog spoja mora biti makar malo izmenjeno. Iako se izgovara kao akcenatska celina piše se rastavljeno.

Piše se i te kako.

I te služe za isticanje. Pišu se odvojeno od zamenice u izrazima: i te kakav, i te kakva, i te kakvo, i te koliki, i te kolika, i te koliko.

Piše se gumno.

To je mesto na kome se mlati ili vrše žito. Narodni izraz za Kumovu slamu je Kumovo gumno.

Piše se i jedno i drugo.

Oba priloga znače do ovog mesta.

Piše se nezavisan.

Od glagola zavisiti: nezavisan, nezavisna, nezavisno, nezavisni, nezavisne, nezavisna. Onaj koji ne zavisi ni od koga, samostalan, slobodan.

Piše se valjda.

Valjda je nastalo od valja da i znači verovatno, možda.

Piše se nepravilno.

Ne se piše spojeno sa prilozima: neartikulisano, nebranjeno, nebrojeno, nevaspitano, nevezano, neveselo, nevešto, neviđeno, nevino, negativno, nedavno, nedovoljno, nedozvoljeno, nedolično, nedopustivo, nedužno, neželjeno, nezaboravno, nejasno, nemoguće, neodgovorno, neopisivo, neozbiljno, neznatno.

Piše se neefikasan.

Ne se piše spojeno sa pridevima: neograničen, neodgovoran, nebitan, neaktivan, neopisiv, nevažan, nevažeći, nevaljao, neverovatan, nevesela, nevidljiv, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, nedosledan, neraspoložena, nezanimljiva, nezaboravan, nezamisliv, nezgodan, nezreo, neizvestan, nejasan, nelogičan, nemiran, nemoguć, neobrazložen, neradni.

Piše se nepravilnost.

Ne se piše spojeno sa imenicama: nebriga, nevaspitanje, nevernik, nevreme, nedelja, neženja, nedisciplina, nedorečenost, nedoslednost, nedoumica, neosetljivost, nezavisnost, nepažnja, nepravda, neznanje.