Piše se aero-klub.

Prefiksoid aero piše se sastavljeno kao prvi deo složenica kad znači vazdušni: aerodrom, aeroplan, aerodinamika, aerostatika, aerogeografija, aerosol, aerologija, aerobik.
Sa crticom se piše u rečima u kojima znači vazduhoplovni: aero-bomba, aero-miting, aero-zagađenje, aero-elektrana, aero-nautika, aero-transport i aero-klub.
U Pravopisnom rečniku aero je u oba slučaja spojeno.

Piše se neću. 

Ovo je izuzetak od pravila o rastavljenom pisanju rečce ne od glagola. Odrična rečca ne je srasla sa glagolom hteti. Od ne hoću dobili smo neću, nećeš, neće, nećemo, nećete.

Piše se aluminijum.

Piše se fioka. 

Dativ je fioci. Deminutiv i hipokoristik je fiokica i fiočica.
U Rečniku Matice srpske postoji reč ladica koja znači isto što i fioka a u Rečniku SANU postoji i reč ladla. 

Piše se Miličin.

Kod prisvojnih prideva nastalih od imenica na ica, c prelazi u č:  Ivičin, Vladičin, Dušičin, Dragičin, Novičin, Jeličin, Maričin, Ljubičin, Jovičin, Dobričin, caričin, drugaričin, domaćičin, kapetaničin, Slavičin, Daničin, Zoričin, Olgičin, Veričin, Gataličin.
‚‚Mada je danas obično i: Milicin, Jovicin, Ružicin, Pericin (sa c), samo Ančicin (ne Ančičin)", kaže Egon Fekete u Jezičkim doumicama.

Piše se četrnaest.

To je osnovni broj koji se obeležava sa 14.

Piše se i jedno i drugo. 

Skraćeni delovi višesložnih izraza pisani velikim slovima (akronimi) pišu se bez skraćeničkih tačaka i međuslovnih belina: DOO, kao i AD ili OD. 
Opšte (domaće) skraćenice pišu se malim slovima a skraćivanje se obeležava tačkom: d. o. o. kao i a. d. ili o. d. 

Piše se treba da.

Kada je glagol trebati nepotpunog značenja upotrebljava se bezlično (samo u obliku trećeg lica jednine bez obzira u kome licu i broju je glagol koji ga dopunjava). On tada znači potrebno je, nužno je, valja. Složeni predikat ima oblik treba+da+prezent.
U prezentu: treba da radim, treba da radiš, treba da radi, treba da radimo, treba da radite, treba da rade.
U perfektu: trebalo je da radim, trebalo je da radiš, trebalo je da rade, trebalo je da radimo, trebalo je da radite, trebalo je da rade.
Moguć je i oblik treba+infinitiv ako iskaz ima opšti karakter: treba raditi, treba učiti, treba se truditi.

Kad glagol trebati znači biti potreban ima oblike za sva tri lica i jednine i množine: trebam ti, trebaš mi, treba mi, trebamo ti, trebate mi, trebaju mi u prezentu, trebao sam ti, trebao si mi, trebao mi je, trebali smo ti, trebali ste nam, trebali su nam. 

Piše se ja bih.

Ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Potencijal se gradi od aorista pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva: ja bih bio, ti bi bio, on bi bio, mi bismo bili, vi biste bili, oni bi bili. 

Piše se hemijska. 

J na kraju osnove se čuva ispred nastavaka za oblik i za tvorbu reči. hemija, hemijski.