Piše se patlidžan.

Ime povrtarska biljka, lat. Solanum melongena, došlo nam je od sanskrtske reči vatin-ganah, preko persijskog bādinǧān i turskog patlican.
Zovu ga i plavi paradajz.
Postoje crveni, zeleni, žuti, beli, crni, modri ili plavi patlidžan.

Izraz crven kao patlidžan znači jako crven (obično o nosu ili licu).

Piše se fali mi.

Glagol fȁliti, sa kratkim a, od nemačkog fehlen, koji znači nedostajati, piše se bez h: ništa mu ne fali (ništa mu ne nedostaje).
Glagol hváliti, međutim, sa dugim a, koji znači činiti hvalu, piše se sa h: svi ga hvale (pohvaljuju).

Piše se i jedno i drugo.

Portugalija je tradicionalni oblik koji treba zadržati i Portugal (Portugal) koji odgovara originalu.
Stanovnik ove lepe zemlje je Portugalac, a stanovnica Portugalka.

Piše se ne postoji.

Odrična rečca ne uz glagole se piše odvojeno: ne postojim, ne postojiš, ne postoji, ne postojimo, ne postojite, ne postoje: to nigde ne postoji.
Uz imenice, prideve i priloge ne se piše spojeno: nepostojan, nepostojano, nepostojanost, nepostojanje, nepostojeći.

Piše se neispravan.

Ne se piše spojeno sa pridevima: neispravan-neispravna-neispravno-neispravni-neispravne-neispravna.

Piše se i jedno i drugo.

Prilog nemalo koji znači dosta, prilično, mnogo, kao i uskoro, ubrzo, piše se spojeno: nemalo zatim stiže i on.
Kada se rečca ne i prilog malo posebno ističu, pišu se odvojeno: ne malo nego mnogo.

Piše se vitrina.

Od latinskog vitrina i francuskog vitrine, što znači ormar, polica i sl. za smeštaj predmeta koji se izlažu pogledu, piše se vitrina: u staklenoj vitrini izložio je sve svoje pehare.
Vètrina je augmentativ i pejorativ od imenice vetar: duva vetrina i lomi drveće.

Piše se krejon.

Od francuskog crayon, što znači vrsta olovke koja se upotrebljava u slikarstvu ili za šminkanje.
J je deo osnove pa se piše u svim oblicima: jednine, krejon-krejona-krejonu-krejon-krejone-krejonom-krejonu, i množine, krejoni-krejona-krejonima-krejone-krejoni-krejonima-krejonima.

Piše se rejon.

Od francuskog rayon, što znači okrug, deo grada, deo neke teritorije. 
J ostaje u svim padežima promene jer je deo osnove: rejon-rejona-rejonu-rejon-rejone-rejonom-rejonu u jednini i rejoni-rejona-rejonima-rejone-rejoni-rejonima-rejonima u množini.
I izvedenice rejonski, rejonizacija i rejonizovati, pišu se sa j.
Zastarelo je rajon.

Piše se i jedno i drugo.

Deminutiv (umanjenica) od ruka glasi ručica, a hipokoristik (tepanje) rukica.
U deminutivu dolazi do alternacije k:c (sibilarizacije), a u hipokoristiku promena izostaje, k ostaje neizmenjeno ispred nastavka -ica.
Ručica je, takođe, i deo predmeta (poljoprivrednog, ručnog alata, posuđa, oružja i sl.) koji se drži ili hvata rukom, drška: ručica noža, ručica brisača, ručica menjača, ručica tuša i sl.