Piše se dijamant.

J se piše između i i a.

Piše se i jedno i drugo.

Pomalo je prilog koji znači u maloj količini ili u izvesnoj meri: pomalo je takijeh junaka; to je pomalo opasno.
Ako rečca po ima distributivno značenje piše se odvojeno: probaću od svakog po malo.

Piše se i jedno i drugo.

Naruku je prilog koji znači u prilog: Sve mu je išlo naruku. Predlog na i imenica ruka u akuzativu jednine čine predloško-padežnu konstrukciju i pišu se odvojeno: staviti nešto na ruku, biti na svoju ruku.

Piše se svejedno.

Svejedno je prilog koji služi za isticanje da dve obično suprotne stvari ili mogućnosti podjednako imaju ili nemaju značaja, potpuno isto, u svakom slučaju. Meni je sasvim svejedno, svejedno mi je, sve mi je jedno. Dijalekatski svedno.
Odvojeno u spojevima: sve jedno te isto, sve jedno te jedno.

Piše se obolevanje.

Ekavski oboleti, ijekavski oboljeti, ekavski obolevati, ijekavski obolijevati.

Piše se i jedno i drugo ali sa različitim značenjem.  

Glagol izviniti (se) potiče iz ruskog (u korenu mu je imenica krivica, vina, koju nalazimo i u reči vinovnik, krivac) i znači ne uzeti za zlo, ne zameriti, oprostiti; zamoliti da se nešto ne uzme za zlo, zatražiti oproštaj, menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinimo (se), izvinite (se), izvine (se) u prezentu; izvinio sam (se), izvinila sam (se) u perfektu i izviniću (se), izvinićeš (se) u futuru I.
Trebalo bi svima da se izviniš. Moraju se izviniti zbog svog ponašanja.
Glagol izvinuti (se) ima u korenu praslovenski glagol *viti (od indoevropskog korena  *weyh₁, plesti) i znači saviti (se), izviti (se), izdići (se); iščašiti, uganuti. Menja se: izvinem (se), izvineš (se), izvine (se), izvinemo (se), izvinete (se), izvinu (se) u prezentu; izvinuo sam (se), izvinula sam (se) u perfektu i izvinuću (se), izvinućeš (se) u futuru I.
Polako, izvinuste mi ruku. On izvinu obrvama. Moraju se izvinuti ako hoće sve da vide.

Piše se potpisati.

Zvučno d ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti: potpišem, potpišeš, potpiše, potpišemo, potpišete, potpišu.

Piše se momentalno.

Od latinskog momentum i francuskog momentane, što znači trenutno, ispravnije bi bilo momentan i momentano ali i Pravopis i Rečnik SANU i jednotomni Rečnik Matice srpske daju kao bolji oblik momentalno.
Više o ovome možete čuti u emisiji Put u reči od 39. do 46. minuta. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3149170/put-u-reci.html

Piše se isporučiti.

Zvučno z ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par s jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se i jedno i drugo.

Brojevi do dvadeset i brojevi koji označavaju desetice i stotine pišu se sastavljeno: jedan (1), dva (2), tri (3), četiri (4), pet (5), šest (6), sedam (7), osam (8), devet (9), deset (10), jedanaest (11), dvanaest (12), trinaest (13), četrnaest (14), petnaest (15), šesnaest (16), sedamnaest (17), osamnaest (18), devetnaest (19), dvadeset (20), trideset (30)...šezdeset (60), sedamdeset (70)... devedeset (90), sto (100), dvesta (200), trista (300), četiristo (400), petsto (500), šeststo (600), sedamsto (700), osamsto (800), devetsto (900).
Brojevi koji označavaju stotine mogu se pisati i kao dve reči: dve stotine, tri stotine, četiri stotine, pet stotina, šest stotina, sedam stotina, osam stotina i devet stotina.