Piše se beskompromisan.

Zvučno b ispred bezvučnog k prešlo je u svoj bezvučni par s jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se ne vredi.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne vredim, ne vrediš, ne vredi, ne vredimo, ne vredite, ne vrede.

Piše se potkrepiti.

Zvučno d ispred bezvučnog k prelazi u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se predstavnik.

Predstaviti, predstavka, predstavnica, predstavnički, predstavništvo. D se ne menja ispred s.

Piše se i jedno i drugo.

Rečica je mala reka ili mala reč a rečca ili partikula je gramatički termin, nepromenljiva vrsta reči kojima se izražava lični stav govornika prema onome što se iznosi rečenicom. Rečce su: da, ne, da li, zar, evo, eto, eno, međutim, pak, baš, bar, verovatno, valjda, možda, zbilja, zaista.

Piše se supruzi.

U dativu i lokativu jednine imenica ženskog roda na a vrši se promena g:z ili sibilarizacija: supruga-supruge-supruzi-suprugu-suprugom-supruzi. Isto i nozi, slozi, sprezi, brizi, nezi, vlazi, tuzi. 

Ali suprugin. Prisvojni pridevi od imenica na ga imaju završetak gin: slugin, Dragin, agin.

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno uvis kao prilog koji znači pravcem naviše, u visinu: kosa mi se diže uvis, ruke uvis i kao sportski termin skok uvis. Rastavljeno u vis kad se čuva značenje imenice vis, visina. Razlika je skoro neprimetna jer u vis znači naviše, u visinu.

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno uzbrdo i uzbrdice je prilog koji znači naviše, nagore: uputio se ulicom uzbrdo. Rastavljeno uz brdo u svim ostalim slučajevima: popeo se uz brdo. Isto važi i za nizbrdo kad znači naniže: ulica vodi nizbrdo do reke i niz brdo: spustio se niz brdo.

Piše se priobalno područje.

Onaj koji se nalazi pri obali mora ili reke je priobalan-priobalna-priobalno-priobalni-priobalne-priobalna. Priobalje je deo mora, reke ili jezera uz obalu. Beograd je priobalni grad (ne priobaljni) a beogradsko priobalje se uređuje.

Piše se i jedno i drugo.

Ućutkati (ućutkam-ućutkaš-ućutka) je svršeni, ućutkivati (ućutkujem-ućutkuješ-ućutkuje) je nesvršeni a ućutkavati (ućutkavam-ućutkavaš-ućutkava) je nesvršeni i učestali glagol. Ućutkujem je, ućutkavam je celo veče a onda sam je jednim pogledom ućutkao.