Архиве

Gradiški ili Gradišci

Piše se i jedno i drugo.

Dubletne oblike u dativu i lokativu jednine imaju i imenice Lika, Požega, Salajka, maska, freska: Liki i Lici, Požegi i Požezi, Salajki i Salajci, maski i masci, freski i fresci.

bez vremensko ili bezvremensko

Piše se bezvremensko.

Prefiks bez piše se spojeno: bezvremen, bezvremenost, bezvremenski, bezalkoholno, bezbojan, bezizlazna, beznadežan, bezosećajan, bezrezervno, bezuspešno.

daje ili da je

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno daje je treće lice jednine prezenta glagola dati a rastavljeno da je je potvrdna rečca da i enklitički oblik trećeg lica jednine prezenta glagola jeste ili enklitički oblik genitiva ili akuzativa jednine zamenice ona: Daje mi tortu da je podelim.

desert ili dezert

Piše se i jedno i drugo.

Pravopis preporučuje kao bolje desert. Od francuskog dessert što znači poslednji deo obeda (sir, voće, poslastice).

ćete dobiti ili dobićete

Piše se i jedno i drugo.

Futur I (buduće vreme) od glagola čiji se infinitiv završava na ti javlja se u dva lika: vi ćete dobiti (složen) i dobićete (prost). Oblik dobit ćete od okrnjenog infinitiva i enklitika ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će danas se ne koristi u književnom jeziku.
Glagoli čiji se infinitiv završava na ći imaju samo složeni oblik: ja ću doći i doći ću.

beskorisna ili bezkoristna

Piše se beskorisna.

Beskoristan-beskorisna-beskorisno-beskorisni-beskorisne-beskorisna.
Zvučno z ispred bezvučnog k prešlo je u svoj bezvučni par s i ispalo je t iz suglasničke grupe stn.
T se gubi i u zavisnim padežima sva tri roda: beskoristan-beskorisnog-beskorisnom-beskorisnog-beskorisnim-beskorisnom i beskorisna-beskorisne-beskorisnoj-beskorisnu-beskorisnom-beskorisnoj.

besprekoran ili bezprekoran

Piše se besprekoran.

Zvučno z ispred bezvučnog p prešlo je u svoj bezvučni par s po glasovnoj promeni jednačenje suglasnika po zvučnosti.