Piše se i jedno i drugo.
Adresat je lice kome se upućuje pismo ili druga pošiljka, primalac pošiljke, a adresant je pošiljalac pisma ili druge pošiljke.
Piše se i jedno i drugo.
Adresat je lice kome se upućuje pismo ili druga pošiljka, primalac pošiljke, a adresant je pošiljalac pisma ili druge pošiljke.
Piše se odreda.
Prilog odreda koji znači jedno za drugim, bez razlike, redom, piše se spojeno: svi odreda su jutros pregledani.
Odvojeno se piše predlog od i imenica red u genitivu jednine, reda: ide od reda do reda ili on je čovek od reda (zna da se ponaša, drži se propisa i principa, sve radi kako treba) ili sve zavisi od reda vožnje i sl.
Piše se usta.
Usta je imenica srednjeg roda koja ima samo množinu, pluralia tantum.
Genitiv množine od imenice usta glasi usta sa dugim a: iz tvojih ustā u božje uši (izraz koji znači daj bože da tako bude), prenosi se od ustā do ustā (izraz koji znači usmeno se prenosi, širi se), uzeo mi je reč iz ustā (izraz koji znači upravo sam to hteo reći), oteo mu je zalogaj iz ustā (izraz koji znači ostavio ga je bez mogućnosti da zaradi sredstva za život).
Piše se autentifikacija.
Reprezentativni rečnici standardnog jezika, jednotomni i šestotomni Rečnik Matice srpske i Rečnik SANU, beleže imenicu autentičnost, pridev autentičan i prilog autentično.
Glagol autentifikovati, da(va)ti čemu autentičnost, potvrditi, potvrđivati, overiti, overavati (od grčkog authentikos, pouzdan i latinskog facere, činiti), zabeležen je u Velikom rečniku stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke. Glagolska imenica od glagola autentifikovati je autentifikacija.
Piše se i jedno i drugo.
Srpstvo se piše velikim slovom kad označava srpski narod, sve Srbe: Celo Srpstvo slavi slavu/ svoga oca Svetog Savu.
Malim slovom se piše kad označava ono što karakteriše Srbe; srpsku nacionalnu misao, ideju: Mogu li se izjednačiti srpstvo i pravoslavlje?
Piše se bruto bilans.
Nazivi finansijskih izveštaja pišu se malim slovom: bruto bilans, bilans uspeha, bilans stanja, izveštaj o novčanim tokovima itd.
Velikim slovom se pišu na početku rečenice ili izdvojeni iz teksta kao naslovi i sl.
Piše se bademantil.
Od nemačkog Bademantel (baden, kupati i mantel, kabanica), ogrtač, obično od frotira, koji se oblači posle kupanja, zove se bademantil. Za leksiku stranog porekla primenjujemo pravila koja važe za domaće reči ili prenosimo pravopis jezika iz koga se reč preuzima, u ovom slučaju po ugledu na jezik izornik imamo spojeno pisanje.
Piše se i jedno i drugo.
Bolje je tlo, tle je stariji oblik.
Izraz gubiti tlo pod nogama znači gubiti oslonac, postajati nesiguran.
Piše se so.
U reči so završetak osnove u nominativu i akuzativu jednine, -o, nastao je od l iz starijeg oblika sol. Kod imenica koje su se završavale na -ol, kao sol, stol ili vol, posle promene l u o izvršeno je sažimanje vokala pa smo od sol (stol, vol) preko soo (stoo, voo) dobili so (sto, vo).
U svim ostalim padežima obavezno je l: so-soli-soli-so-soli-solju-soli u jednini i soli-soli-solima-soli-soli-solima-solima.
Instrumental jednine glasi solju ili soli. Oblik solju je češći jer se tako instrumental bolje razlikuje od ostalih padeža a naročito ima prednost kad se imenica upotrebljava bez predloga: dočekali su nas hlebom i solju.
Ako je imenica upotrebljena sa predlogom onda je češći nastavak i: čaša tople vode sa morskom soli je melem za telo.
Imenicu so koja označava mineral natrijum-hlorid, odnosno kuhinjsku so, treba razlikovati od sol, peti ton C-dur skale, ton „ge”.
Piše se postdiplomske studije.
Prefiksoid post koji znači iza, posle, piše se spojeno: postdiplomske, postdoktorske, postdejtonski, postkomunistički, postkolonijalni, postprodukcija, postpejd, postmoderna, posttraumatski, postoperativni.