Piše se i jedno i drugo.

Velikim početnim slovom prve reči pišu se nazivi umetničkih, stručnih i naučnih dela, novina, časopisa, zakona i raznih dokumenata: Miroslavljevo jevanđelje, Dušanov zakonik, Gorski vijenac, Na Drini ćuprija, Frazeologija i nacionalna kultura, Figarova ženidba i razvod, Čuvari sna, Začarani kraljević, Statut Univerziteta u Kragujevcu, Zakon o radu, Nacrt zakona o katastarskoj legalizaciji, Uverenje o imovnom stanju.

Piše se devojčin.

Prisvojni pridevi od imenica na ka imaju završetak kin. Devojčin je izuzetak.

Piše se apsolutno.

Od latinskog absolutum što znači bezuslovno, neuslovljeno, nazavisno.
Zvučno b ispred bezvučnog s prelazi u svoj bezvučni par p jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se i jedno i drugo.

Ala je uzvik za izražavanje divljenja i čuđenja, što, e baš: ala je lep ovaj svet.
Vala(j) je rečca za potvrđivanje iz turskog zaista, bogme: može, vala, kako ti kažeš. I u izrazu vala baš tako je, i to što kažeš. 

Piše se karniša.

U Rečniku Matice srpske i Rečniku SANU, kao i u Pravopisnom rečniku M. Šipke postoji samo karniša šipka, prečaga nad prozorom na koju se veša zastor, zavesa. Jednotomni rečnik Matice srpske garnišna upućuje na bolji oblik karniša.
Ivan Klajn i Milan Šipka u Velikom rečniku stranih reči i izraza prihvataju i karnišna.

Piše se familija.

Od latinskog familia porodica, rod, poreklo.

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno se piše: ekstradobit, ekstradohodak, ekstrazarada, ekstrakvalitet, ekstraklasa, ekstraverzija, ekstravagantan.
Odvojeno se piše kad ekstra dobije značenje prideva poseban, naročit, izvanredan i poseban naglasak: nudimo vam ekstra uslove, ovo je za vas ekstra zarada, postigli su ekstra kvalitet.

Piše se dijete.

Ekavskom dugom e, koje vodi poreklo od dugog jat, odgovara ijekavsko ije. Imenica dete ima samo supletivnu množinu. Za množinu koristi oblike jednine zbirne imenice ženskog roda djeca ekavski deca. Zbirne imenice oblikom jednine označavaju množinu predmeta ili bića.

Piše se i jedno i drugo.

Imenica batak može se menjati i sa nepostojanim a (batak-batka, množina batkovi-batkova) i bez nepostojanog a (batak-bataka, množina bataci-bataka), čak i sa produženom osnovom u množini (batakovi-batakova).
Jedan batak, dva batka/bataka, tri batka/bataka, četiri batka/bataka a pet batkova/bataka/batakova.
Isto važi i za karabatak-karabatka i karabatak-karabataka. 

Piše se ASCII.

Skraćenica od American Standard Code for Information Interchange ASCII što znači Američki standardni kod za razmenu podataka. To je akronim (verzalna skraćenica sastavljena od početnih slova višečlanog naziva). Piše se velikim slovima bez skraćeničkih tačaka i belina između slova.