Piše se i jedno i drugo.

Blizanac i blizanka, blizanče i blizanci su reči koje nalazimo u Pravopisu. Blizanka, blizanica, bliznaka i bliznakinja su reči koje nalazimo u Rečniku Matice srpske a znače žensko dete rođeno s drugim u istom porođaju.

Piše se Prečani.

Velikim slovom pišu se "kolokvijalna imena (ponekad i pogrdna)": Era, Gedža, Sosa, Lala, Čarapan, Montenegrina, Šokac, Rac.

Piše se i jedno i drugo.

Malim slovom drina kad znači vrstu cigareta a velikim slovom Drina ako se želi naznačiti zaštitni znak proizvoda ili reka poznata po svom krivudavom toku. Izraz ispravljati krivu Drinu znači rešavati vrlo teška pitanja za koja nedostaje snage i mogućnosti.

Piše se i jedno i drugo.

Nominativ množine imenica muškog roda prve vrste javlja se sa proširenjem (ov/ev) ili bez proširenja ispred gramatičkog nastavka i. Neke imenice imaju samo jedan oblik a mnoge imaju dubletne oblike: vuci i vukovi, zvuci i zvukovi, zraci i zrakovi, kraci i krakovi, lišaji i lišajevi. 

Piše se prekjuče.

Prekjuče je prilog koji znači pre dva dana, dan pre jučerašnjeg dana. Retko prekjučer.

Piše se i jedno i drugo.

Bolje je P. S. post scriptum, posle svega, naknadno dopisano. Ređe ćirilicom P. S. ili PS.

Skraćenice zasnovane na latinskim izrazima treba pisati latinicom: a. a.  (ad acta među spise), N. N. nomen nescio, ne znam ime, neko nepoznat. Vrlo retko ćirilicom N. N. Isto i N. B. (NB) nota bene, napomena, primedba, beleška, retko ćirilicom N. B. ili NB.
Latinično L. S. locus sigilli, mesto pečata zamenjuje se našim M. P.

Piše se radije.

Komparativ od priloga rado glasi radije a superlativ najradije.

Piše se i jedno i drugo.

Žičan-žičana-žičano i žičan-žična-žično koji je od žice. U određenom vidu žičani i žični.

Piše se zvučnik.

Zvuk, zvučan, zvučati, zvučno.

Piše se i jedno i drugo.

Predlog sa nepostojanim a ili bez njega slobodno se upotrebljava.