Piše se i jedno i drugo.

Nominativ množine imenica muškog roda prve vrste javlja se sa proširenjem (ov/ev) ili bez proširenja ispred gramatičkog nastavka i. Neke imenice imaju samo jedan oblik a mnoge imaju dubletne oblike: vuci i vukovi, zvuci i zvukovi, zraci i zrakovi, kraci i krakovi, lišaji i lišajevi. 

Piše se prekjuče.

Prekjuče je prilog koji znači pre dva dana, dan pre jučerašnjeg dana. Retko prekjučer.

Piše se i jedno i drugo.

Bolje je P. S. post scriptum, posle svega, naknadno dopisano. Ređe ćirilicom P. S. ili PS.

Skraćenice zasnovane na latinskim izrazima treba pisati latinicom: a. a.  (ad acta među spise), N. N. nomen nescio, ne znam ime, neko nepoznat. Vrlo retko ćirilicom N. N. Isto i N. B. (NB) nota bene, napomena, primedba, beleška, retko ćirilicom N. B. ili NB.
Latinično L. S. locus sigilli, mesto pečata zamenjuje se našim M. P.

Piše se radije.

Komparativ od priloga rado glasi radije a superlativ najradije.

Piše se i jedno i drugo.

Žičan-žičana-žičano i žičan-žična-žično koji je od žice. U određenom vidu žičani i žični.

Piše se zvučnik.

Zvuk, zvučan, zvučati, zvučno.

Piše se i jedno i drugo.

Predlog sa nepostojanim a ili bez njega slobodno se upotrebljava.

Piše se neodgovoran.

Pridevi spojeni sa odričnom rečcom ne pišu se spojeno: neveseo, nesrećan, nečist, nevelik, nezreo, nesuvisla, nevidljiva, nedokaziv, nedokučiv, nedugačak, nezavisan, nezamisliv. 

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno se pišu pridevske složenice od dvočlanih sintagmi u kojima prva određuje drugu i označavaju jedan pojam: književnoistorijski, književnojezički, književnonaučni, političkoekonomski, naučnostručni, naučnotehnički, naučnofantastični, vaspitnoobrazovni, visokoobrazovni, kulturnoistorijski, spoljnotrgovinski, niskobudžetni, državnopravni, krivičnopravni.

Sa crticom se pišu pridevi koji ne određuju jedan drugog (u ravnopravnom odnosu) nego znače i jedan i drugi: naučno-istraživački, književno-istorijski, književno-jezički, književno-naučni, političko-ekonomski, vaspitno-obrazovni, kulturno-istorijski.

Piše se i jedno i drugo.

Prilog napamet piše se spojeno kad znači ne čitajući, ne gledajući, bez podsetnika, po sećanju, naizust: naučio je napamet sve dijaloge, napamet zna gde mu šta stoji. Lopta se ne udara napamet ili priča napamet u značenju neprovereno, bez dokaza.
Rastavljeno kad je akcenat na imenici pamet (um): pade mi na pamet, nije mi ni na (kraj) pameti.