Piše se i jedno i drugo.

Pridev neradan je neodređenog vida a pridev radni je određenog vida.
Neodređenim vidom se kvalifikuje neki pojam (odgovara na pitanje kakav je). Dan je lep, sunčan, vedar, dug, kratak, dobar, naporan, radan, neradan.
Određenim vidom pojam se identifikuje (odgovara na pitanje koji je). Novi, beli, crni, sudnji, božji, pasji, poslednji, najduži, radni, neradni dan.
Termini su uvek određenog vida: vanredni profesor, dopisni član, stručni saradnik, radni dan (radni period u toku jednog dana), neradni dan.
Sutra je 1. maj, neradni dan. Kakav će nam biti? Divan, sunčan i naravno, neradan.

Piše se i jedno i drugo.

Neodređena zamenica neko ima fakultativni vokal na kraju genitiva, dativa, akuzativa i lokativa.
Menja se: neko-nekog(a)-nekom(e)-nekog(a)-nekim-nekom(e).

Piše se isplakati.

Zvučno z ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par s jednačeći se sa njim po zvučnosti pa od izplakati dobijamo isplakati.
Isplakati sa akcentom na drugom slogu znači isp(i)rati, prop(i)rati, (iš)čistiti nečim tekućim.
Isplakati sa akcentom na prvom slogu znači izliti u suzama (žalost, tugu, bol i sl.), ublažiti plačući i izmoliti suzama. Isplakati se znači plakati do spontanog smirenja, naplakati se.

Piše se iscrpiti.

Crpući izvući sve do kraja piše se iscrpiti ili iscrpsti a ne iscrpeti.
Istrošiti se, doći do kraja piše se iscrpiti se ne iscrpeti se .

Piše se bez veze.

Predlog bez i imenica veza u priloškom izrazu bez veze, pišu se rastavljeno: Uvek se nerviram bez veze.
Spojeno se piše pridev bezvezan-bezvezna-bezvezno.

Piše se i jedno i drugo.

Malo h je skraćenica za čas, sat i znak za visinu u matematici.
Veliko H je međunarodni znak za bolnicu.

Piše se ishitreno.

Od izhitreno jednačenjem po zvučnosti dobijamo ishitreno.
U Srpskom jezičkom priručniku piše: ‚‚Ishitren je neologizam o kome bi se moglo još dosta raspravljati, prvo zato što nema glagola ishitriti (u značenju ‚‚‚na brzinu uraditi") od koga bi to bio particip, drugo što je teško videti u čemu je njegova neophodnost kraj već postojećih izraza prenagljen, nepromišljen, brzoplet, preuranjen itd. Ipak, nijedan od ovih argumenata ne bi morao biti presudan. Uvek se može u bliskoj budućnosti zamisliti situacija u kojoj bi ‚‚ishitren" postalo toliko rasprostranjeno da ga više niko ne bi dovodio u sumnju niti uopšte osećao kao neologizam. Poslednju reč, dakle, kao i uvek ima...običaj u čijoj je vlasti presuda i pravo i norma govora. Iz prakse, iz stvarne i kolektivne upotrebe u krajnjoj liniji proizlaze pravila, a ne obrnuto."

Piše se i jedno i drugo.

Ispočetka (iz+p daje isp jednačenjem po zvučnosti) je prilog koji znači isprva: ispočetka je bilo teško.
Odvojeno iz početka kod posebnog isticanja: krenućemo iz početka (od početka).

Piše se i jedno i drugo.

Isuviše je prilog koji znači previše, prekomerno i piše se spojeno.
Kad se posebno naglašava piše se rastavljeno: I suviše se dobro poznajemo, isuviše znam o tebi.

Piše se instrumental.

Od latinskog instrumentalis instrumental je padež sredstva (označava čime se vrši radnja) ili društva (s kim ili s čim je nešto u zajednici).