Piše se i jedno i drugo.

Budiboksnama je prilog nastao od cele rečenice i znači vrlo čudno, naopako: radi sve nešto budiboksnama. Budi bog s nama rastavljeno u svim ostalim slučajevima.

Piše se budzašto.

Prilog budzašto znači u bescenje, vrlo jeftino.

Piše se biću.

Futur I od glagola biti glasi ja ću biti ili biću, ti ćeš biti ili bićeš, on će biti ili biće, mi ćemo biti ili bićemo, vi ćete biti ili bićete i oni će biti ili biće.  Tako je od svih glagola čiji se infinitiv završava na ti.

Piše se auto-put.

Prefiksoid auto kad znači automobil i automobilski piše se sa crticom: auto-mehaničar, auto- električar, auto-lakirer, auto-limar, auto-stoperka, auto-delovi, auto-lak, auto-kozmetika, auto-prikolica, auto-oprema, auto-alarm, auto-prevoznik, auto-taksi, auto-škola, auto-moto savez, Auto-komanda.
Spojeno je samo u rečima autodrom i autostrada.

Piše se 12. 12. 2013.

Iza rednih brojeva piše se tačka.
Ne 12-ti ili 12og nego 12. Pogrešno je ovakvo 'ekonomično' pisanje sa nastavkom za oblik.
Nije neophodno iza poslednjeg broja dodavati reč godine ili god. ili g.
Tačka se ne piše iza rimskih brojeva: 12. XII 2013.
Ne piše se ni iza rednog broja kad iza njega dolazi neki drugi znak interpunkcije: u 2011, 2012. i 2013. Ne piše se tačka pa zarez.
Tačka se ne piše ni iza arapskog broja ako se može čitati kao osnovni: u članu 59, 151 i 200 Zakona o radu ali 59. član ili 151. član Zakona o radu kad se čita kao redni broj .

Piše se avio-modelar.

Prefiksoid avio kad znači avionski piše se sa crticom: avio-guma, avio-karta, avio-kompanija, avio-mehaničar, avio-prevoz, avio-prevoznik, avio-gorivo, avio-taksi, avio-miting.

Piše se marketinški.

Piše se srpski.

Pravopis srpskog jezika je fonološki, to znači da teži što jednostavnijoj vezi između glasova i reči (u  pisanju se beleži glas koji se čuje u izgovoru) a nije morfonološki (etimološki ili korenski) i ne zasniva se na čuvanju porekla reči, pre svega korena. Prema fonološkom pravopisu pišemo srpski jer tako izgovaramo. Pridev je dobijen od osnove srb i nastavka ski između kojih dolazi do jednačenja suglasnika po zvučnosti pa od zvučnog b dobijamo bezvučno p.
Pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima ski, čki i ški pišu se malim slovom: novosadski, beogradski, bosanski, balkanska, francuski, engleski, subotički, hercegovački, danski, evropski, američki, niški, češki. 

Piše se predsednik Vlade Republike Srbije.

Imena institucija (predstavničkih, zakonodavnih i sudskih) i njihovih delova pišu se velikim početnim slovom: Narodna skupština Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske, Skupština opštine Kraljevo, Hrvatski sabor, Bundestag, Američki kongres. Ostale reči se pišu velikim slovom ako su vlastita imena.
Predsednik se piše malom slovom kao i sva profesionalna i stručna zvanja.

Piše se napominjemo.

Svršeni glagol napomenuti koji znači uzgred kazati, pomenuti menja se u prezentu: napomenem, napomeneš, napomene, napomenemo, napomenete, napomenu. Nesvršeni i učestali glagol napominjati menja se: napominjem, napominješ, napominje, napominjemo, napominjete, napominju.