Piše se pejzaž.

Od francuskog paysage što znači predeo, slika predela.

Piše se bezvučni.

Udvojeni suglasnici svode se na jedan (jedan se gubi) i tako se i izgovaraju i pišu: bezakonje od bezzakonje, bezvučni od bezzvučni, bezloban od bezzloban, beznačajan od bezznačajan.
Izuzetak od ovog pravila je udvojeno j u superlativu (najjasniji) i udvojeni suglasnici u složenicama kad treba sačuvati značenje reči koje ih čine (vannastavni).

Piše se i jedno i drugo.

Slovensku reč sto(l) prihvatili su Mađari i prilagodili je svom izgovoru (asztal). U tom obliku vratila se  kao pozajmljenica iz mađarskog astal. Ne može hastal.

Piše se i jedno i drugo.

Od latinskog a priori što znači unapred, bez prethodne provere, nezavisno od iskustva.
U Pravopisu spojeno: apriori, aprioran, aprioristički.
U Pravopisnom rečniku apriorno = apriori (a priori).

Piše se i jedno i drugo.

Prisvojna zamenica za prvo lice jednine ima dva lika:
moj-mojeg(a)-mojem(u)-moj ili mojeg(a)-mojim-mojem(u) i
moj-mog(a)-mom(e)-moj ili mog(a)-mojim-mom(e).
Oblici u drugom liku dobijeni su kao rezultat ispadanja j između o i e. Od mojega dobili smo moega pa asimilacijom mooga i sažimanjem moga.

Piše se i jedno i drugo.

Povlašćen je običnije a povlašten ređe.

Piše se i jedno i drugo.

Bolje je bežati. Imperativ je beži-bežimo-bežite i begaj-begajmo-begajte.

Piše se i jedno i drugo.

Pridev neradan je neodređenog vida a pridev radni je određenog vida.
Neodređenim vidom se kvalifikuje neki pojam (odgovara na pitanje kakav je). Dan je lep, sunčan, vedar, dug, kratak, dobar, naporan, radan, neradan.
Određenim vidom pojam se identifikuje (odgovara na pitanje koji je). Novi, beli, crni, sudnji, božji, pasji, poslednji, najduži, radni, neradni dan.
Termini su uvek određenog vida: vanredni profesor, dopisni član, stručni saradnik, radni dan (radni period u toku jednog dana), neradni dan.
Sutra je 1. maj, neradni dan. Kakav će nam biti? Divan, sunčan i naravno, neradan.

Piše se i jedno i drugo.

Neodređena zamenica neko ima fakultativni vokal na kraju genitiva, dativa, akuzativa i lokativa.
Menja se: neko-nekog(a)-nekom(e)-nekog(a)-nekim-nekom(e).

Piše se isplakati.

Zvučno z ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par s jednačeći se sa njim po zvučnosti pa od izplakati dobijamo isplakati.
Isplakati sa akcentom na drugom slogu znači isp(i)rati, prop(i)rati, (iš)čistiti nečim tekućim.
Isplakati sa akcentom na prvom slogu znači izliti u suzama (žalost, tugu, bol i sl.), ublažiti plačući i izmoliti suzama. Isplakati se znači plakati do spontanog smirenja, naplakati se.