Piše se oficijelan.

Od francuskog officiel što znači služben, zvaničan.

Piše se brusthalter.

Od nemačkog Brust-halter ženski prslučić za pridržavanje grudi.

Piše se bijelo. 

Ekavski belo, ijekavski bijelo.
Bijel (zastarelo i pesnički bio)-bijela-bijelo-bijeli-bijele-bijela.
Komparativ je bjelji.

Piše se pejzaž.

Od francuskog paysage što znači predeo, slika predela.

Piše se bezvučni.

Udvojeni suglasnici svode se na jedan (jedan se gubi) i tako se i izgovaraju i pišu: bezakonje od bezzakonje, bezvučni od bezzvučni, bezloban od bezzloban, beznačajan od bezznačajan.
Izuzetak od ovog pravila je udvojeno j u superlativu (najjasniji) i udvojeni suglasnici u složenicama kad treba sačuvati značenje reči koje ih čine (vannastavni).

Piše se i jedno i drugo.

Slovensku reč sto(l) prihvatili su Mađari i prilagodili je svom izgovoru (asztal). U tom obliku vratila se  kao pozajmljenica iz mađarskog astal. Ne može hastal.

Piše se i jedno i drugo.

Od latinskog a priori što znači unapred, bez prethodne provere, nezavisno od iskustva.
U Pravopisu spojeno: apriori, aprioran, aprioristički.
U Pravopisnom rečniku apriorno = apriori (a priori).

Piše se i jedno i drugo.

Prisvojna zamenica za prvo lice jednine ima dva lika:
moj-mojeg(a)-mojem(u)-moj ili mojeg(a)-mojim-mojem(u) i
moj-mog(a)-mom(e)-moj ili mog(a)-mojim-mom(e).
Oblici u drugom liku dobijeni su kao rezultat ispadanja j između o i e. Od mojega dobili smo moega pa asimilacijom mooga i sažimanjem moga.

Piše se i jedno i drugo.

Povlašćen je običnije a povlašten ređe.

Piše se i jedno i drugo.

Bolje je bežati. Imperativ je beži-bežimo-bežite i begaj-begajmo-begajte.