Piše se zauvijek.

Ekavski zauvek, prilog koji znači za sva vremena, zasvagda, za ceo život: ostali su u Torontu zauvek.

Piše se i jedno i drugo.

Zaspim je prvo lice prezenta od glagola zaspati: nisam mogla da zaspim do zore.
Zaspem je prvo lice prezenta od glagola zasuti: zaspem ga pitanjima o jeziku svaki put kad se vidimo.

Piše se i jedno i drugo.

U Pravopisu žbun i dijalekatski džbun.
U Pravopisnom rečniku žbun=džbun i žbunje=džbunje sa napomenom da su običniji oblici sa ž. 

Piše se zalivati.

Zalivati je nesvršeni i učestali glagol prema svršenom zaliti.

Piše se i jedno i drugo.

Genitiv jednine od imenice zlo glasi zla a genitiv množine zala: delić zla od tolikih zala.
Izraz zlu ne trebalo znači neka se nađe, može zatrebati.

Piše se žleb.

Ijekavski žlijeb-žlijeba-žlijebu, u množini žljebovi-žljebova-žljebovima.
Žlijebiti, žlijebni ali žljebast, žljebić i žljebovit.

Piše se Đurđa.

Genitiv jednine od muškog imena Đurađ je Đurđa, ne Đurađa.

Piše se i jedno i drugo.

Imenica zver (ijekavski zvijer) može biti ženskog roda i onda se menja po četvrtoj vrsti: zver-zveri-zveri-zver-zveri-zverju/zveri-zveri.
Ako je muškog roda menja se prvoj vrsti: zver-zvera-zveru-zver-zvere/zveru-zverom-zveru.

Piše se džumbus.

Obavezno je dž u turcizmima: džamija, dželat, džep, džin, džigerica, džunka, džaba, džambas.  

Piše se i jedno i drugo.

Ivan Klajn kaže da je zviždučem fonetski pravilnije ali neuobičajeno.