Piše se prednjonepčani.
Pridevi prednji i nepčani (od imenice nepce) spojeni su spojnim vokalom o u složenicu prednjonepčani koja znači koji se artikuliše, izgovara na prednjem, tvrdom nepcu.
U ranijoj jezičkoj literaturi mogao se naći i oblik prednjenepčani ali on više nije u upotrebi.
Piše se zadnjonepčani.
Pridevi zadnji i nepčani (od imenice nepce) spojeni su spojnim vokalom o u složenicu zadnjonepčani koja znači onaj koji se odnosi na zadnje nepce, koji se obrazuje na zadnjem nepcu, velarni.
Rečnik SANU beleži ovaj pridev i sa spojnim vokalom e (zadnjenepčani) ali ga upućuje na oblik zadnjonepčani.
Piše se i jedno i drugo.
Hipokoristici od ujak (majčin brat) ujko i ujka sinonimi su.
I narodni hipokoristici ujo i uja, takođe.
Prisvojni pridevi glase ujakov-ujakova-ujakovo (od ujak), ujkin-ujkina-ujkino (od ujka i ujko) ujkov-ujkova-ujkovo (od ujko) ujin-ujina-ujino (od uja i ujo) ujov-ujova-ujovo (od ujo).
Ujakova žena je ujna.
Piše se očevici.
U nominativu množine imenice očevidac, posle gubljenja nepostojanog a, gubi se i suglasnik d ispred c (zato što suglasnik c ima vrednost glasa slivenog od elemenata [t] i [s]) pa od *očevidci (preko *očevitci zbog jednačenja po zvučnosti) dobijemo očevici: Svi očevici saobraćajne nesreće su pozvani i od svih očevidaca je uzeta izjava.
U nominativu jednine i u genitivu množine ostaje nepostojano a: očevidac-očevica-očevicu-očevica-očeviče-očevicem-očevicu u jednini i očevici-očevidaca-očevicima-očevice-očevici-očevicima-očevicima.
Piše se zadaci.
U nominativu množine imenice zadatak, posle gubljenja nepostojanog a, gubi se i suglasnik t ispred c (zato što suglasnik c ima vrednost glasa slivenog od elemenata [t] i [s]) pa od *zadatci dobijemo zadaci: školski zadaci, domaći zadaci, pismeni zadaci.
U nominativu jednine i u genitivu množine ostaje nepostojano a: zadatak-zadatka-zadatku-zadatak-zadače-zadatkom-zadatku u jednini i zadaci-zadataka-zadacima-zadatke-zadaci-zadacima-zadacima u množini.
Piše se i jedno i drugo.
Petničani su stanovnici Petnice. Sufiks -anin (u množini -ani) upotrebljava se da označi čoveka koji živi u nekom mestu ili je poreklom iz nekog mesta a nikada ne označava čoveka koji povremeno boravi u nekom mestu.
Petničari su mladi ljudi koji privremeno i povremeno borave u Istraživačkoj stanici Petnica.
Više možete pročitati ovde http://almanah.petnica.rs/26/42.html
Piše se zagasitocrvena.
Prvi deo složenice zagasito- piše se spojeno i označava da boja iz drugog dela složenice prelazi u tamniju nijansu: zagasitozelen, zagasitozelena, zagasitoplav, zagasitoplava, zagasitocrven, zagasitocrvena, zagasitosmeđ, zagasitoroze.
Piše se i jedno i drugo.
U današnjem srpskom standardnom jeziku običniji je izraz kod nas: Kako se kod nas zove ovo jelo?
Posesivni genitiv sa predlogom u predstavlja gramatički arhaizam u standardnom jeziku, odnosno predstavlja knjiški oblik; odliku ličnog stila. Ponekad se sreće i u naučnim i stručnim tekstovima: U nas je sve ko u muža i žene, samo što nije briga i rad...
Piše se proći će.
U futuru I pomoćni glagol se piše odvojeno od glagola na -ći (proći, prići, preći, izaći, maći (se), odmaći, naći (se), snaći (se), peći, seći, leći, reći) i ispred i iza infinitiva: ja ću proći i proći ću, ti ćeš proći i proći ćeš, on će proći i proći će, mi ćemo proći i proći ćemo, vi ćete proći i proći ćete, oni će proći i proći će.
Piše se Sremski Karlovci.
Višečlana imena naseljenih mesta pišu se velikim slovima, izuzimajući pomoćne reči (veznike, predloge, članove — ako nisu na početku): Sremski Karlovci, Sremska Kamenica, Ruski Krstur, Banatski Karlovac, Bačka Topola, Bački Jarak, Mačvanska Mitrovica, Kosovska Kamenica, Kosovska Mitrovica, Veliko Gradište, Veliki Crljeni, Gornji Milanovac, Donji Milanovac, Nova Varoš, Novi Kneževac, Veliki Mokri Lug, Mali Mokri Lug, Petrovac na Mlavi, Petrovac na Moru.