Piše se i jedno i drugo.

Bolje je tlo, tle je stariji oblik.
Izraz gubiti tlo pod nogama znači gubiti oslonac, postajati nesiguran. 

Piše se so.

U reči so završetak osnove u nominativu i akuzativu jednine, -o, nastao je od l iz starijeg oblika sol. Kod imenica koje su se završavale na -ol, kao sol, stol ili vol,  posle  promene l u o izvršeno je sažimanje vokala pa smo od sol (stol, vol) preko soo (stoo, voo) dobili so (sto, vo).
U svim ostalim padežima obavezno je l: so-soli-soli-so-soli-solju-soli u jednini i soli-soli-solima-soli-soli-solima-solima.
Instrumental jednine glasi solju ili soli. Oblik solju je češći jer se tako instrumental bolje razlikuje od ostalih padeža a naročito ima prednost kad se imenica upotrebljava bez predloga: dočekali su nas hlebom i solju.
Ako je imenica upotrebljena sa predlogom onda je češći nastavak i: čaša tople vode sa morskom soli je melem za telo.
Imenicu so koja označava mineral natrijum-hlorid, odnosno kuhinjsku so, treba razlikovati od sol, peti ton C-dur skale, ton „ge”.

Piše se postdiplomske studije.

Prefiksoid post koji znači iza, posle, piše se spojeno: postdiplomske, postdoktorske, postdejtonski, postkomunistički, postkolonijalni, postprodukcija, postpejd, postmoderna, posttraumatski, postoperativni. 

Piše se miriše.

Treće lice jednine prezenta od glagola mirisati glasi miriše: ja mirišem, ti mirišeš, on miriše, mi mirišemo, vi mirišete, oni mirišu.
Cveće miriše.
Drugo lice jednine imperativa, zapovednog načina, od glagola mirisati glasi miriši: ti miriši, mi mirišimo, vi mirišite. Ti miriši ruzmarin a mi ćemo ove divne ruže.
Izraz ni(ti) smrdi ni(ti) miriše znači nije opredeljen, nije određen, ne vidi se, ne zna se tačno šta je, za šta je. 

Piše se razmisliću.

Futur I (buduće vreme) od glagola čiji se infinitiv završava na ti kao razmisliti javlja se u dva lika: ja ću razmisliti i razmisliću, ti ćeš razmisliti i razmislićeš, on će razmisliti i razmisliće u jednini i mi ćemo razmisliti i razmislićemo, vi ćete razmisliti i razmislićete i oni će razmisliti i razmisliće u množini.
Oblik razmislit ću od okrnjenog infinitiva razmislit i enklitika ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će danas nije deo jezičkog standarda.

Piše se spomen-park.

Formant spomen piše se sa crticom: spomen-park, spomen-biblioteka, spomen-dom, spomen-zbirka, spomen-muzej, spomen-obeležje, spomen-ploča, spomen-česma.

Piše se Fejsbuk.

U novijoj leksici stranog porekla, s osloncem na izvorni jezik, često ne dolazi do jednačenja po zvučnosti na sastavu složenica, ponekad i u rečima čije sastavnice ne razaznajemo. Pa Facebook transkribujemo kao Fejsbuk.

Piše se patici.

Dativ i lokativ jednine od imenice patika glase patici.
Izvršena je sibilarizacija ili alternacija k/c.

Piše se neonacisti.

Prvi deo složenica neo- (od grčkog neos) označava da je ono što znači osnovna reč novo, da se javlja odnedavno ili ponovo, najčešće u novom, osavremenjenom obliku: neoklasicizam, neokolonijalizam, neolit, neologizam, neofašizam kao i neonacizam i neonacisti.

Piše se i jedno i drugo.

Predlog (sa genitivom) navrh koji znači na vrhu, na gornjoj površini, ili neposredno iznad nečega, piše se spojeno: navrh glave, navrh jezika, navrh brda.
U doslovnom značenju predlog na i imenica vrh pišu se odvojeno: popeo se na vrh Kosmaja.