Piše se celobrojan.

Prefiksoid celo piše se spojeno: celodnevni, celovečernji, celokupan, celovit.

Piše se beživotno.

Od bez i životno jednačenjem po mestu tvorbe (zubno z izjednačilo se sa prednjonepčanim ž) dobili smo bežživotno. Dva ista suglasnika svode se na jedan (jedan se gubi) i tako se i izgovaraju i pišu: beživotan-beživotna-beživotno-beživotni-beživotne-beživotna. 

Piše se i jedno i drugo.

Složenice sa četvoro mogu se upotrebljavati i sa četvero: četvoroboj i četveroboj, četvorobojac i četverobojac, četvorogodišnji i četverogodišnji, četvorodnevni i četverodnevni, četvorokrevetni i četverokrevetni ali samo četverac a ne četvorac.
Izraz otvoriti četvore (četvere) oči znači dobro pripaziti.

Piše se nedostaju.

Glagol nedostajati nije odričan (ne ovde nije odrična rečca).
Nedostajati znači i biti potreban (a nedostupan, odsutan i sl.): ništa mi ne nedostaje.
Takvi su i glagoli: nestati, nestajati, nedostati, negirati, negodovati, negovati. 

Piše se popravljamo.

Radnja se u srpskom jeziku izražava glagolom (popravljati) a ne imenicom (popravka): otkupljujemo a ne vršimo otkup, vraćamo a ne vršimo povraćaj, biramo a ne vršimo izbor, isporučujemo a ne vršimo isporuku,  konsultujemo se a ne vršimo konsultacije.

Piše se i jedno i drugo.

Od latinskog humanus što znači čovečji, ljudski, čovečan dobili smo humanitaran čovekoljubiv, sklon da pomogne svojim bližnjima, dobrotvoran.
Humanitarizam od francuskog humanitarisme je uređenje ljudskog društva u duhu poštovanja čovekovih prava: humanitarno pravo, humanitarna akcija, humanitarna organizacija, humanitarni koncert. 
Humanizam je pokret na početku novog veka koji posle srednjeg veka ponovo vraća čoveka u centar stvaralaštva (i humanost, čovečnost). Humanistički je onaj koji se odnosi na humanizam: humanističke nauke, humanistička filozofija, humanistička gimnazija. 

Piše se iščupati.

Zvučno z ispred bezvučnog č (iz+čupati) prvo je prešlo u svoj bezvučni par s jednačeći se sa njim po zvučnosti (*isčupati) a onda se strujno zubno s ispred prednjonepčanog č asimilacijom po mestu tvorbe pretvorilo u prednjonepčano š (iščupati).

Piše se ili.

Iliti je zastarelo. Pravopisni rečnik preporučuje ili.

Piše se infarkt.

Od latinskog infarcire i novolatinskog infarctus što znači ograničena zamrlost na nekom delu organa zbog začepljenosti arterije koja dovodi krv u taj deo: infarkt srca, infarkt pluća, infarkt bubrega.

Piše se istorija.

Grčki oštri spiritus po pravilu se zamenjuje se h: Hera, Herakle, Hidra, heroj.
U vizantijsko doba taj grčki glas više se nije izgovarao pa otuda srpski oblik istorija.
Skraćeno ist. i istor.