Piše se i jedno i drugo.

‚‚Zadnji u značenju poslednji nije pogrešno", kaže Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica.
Prilog zadnji osim prostornog ima i vremensko značenje: zadnje sedište, zadnje noge ali i zadnja noć, zadnji čas i zadnje vreme.

Piše se i jedno i drugo.

Trpni glagolski pridev od glagola zagristi glasi zagrizen. Isto i gristi-grizen, izgristi-izgrizen, nagristi-nagrizen, odgristi-odgrizen, pregristi-pregrizen, ugristi-ugrizen.
Pridev koji znači zadrt, tvrdoglav je zagrižen.

Piše se i jedno i drugo.

Zaposlen, zaposlenost, zaposlenje i ređe zapošljen, zapošljenost, zapošljenje.

Piše se zauvijek.

Ekavski zauvek, prilog koji znači za sva vremena, zasvagda, za ceo život: ostali su u Torontu zauvek.

Piše se i jedno i drugo.

Zaspim je prvo lice prezenta od glagola zaspati: nisam mogla da zaspim do zore.
Zaspem je prvo lice prezenta od glagola zasuti: zaspem ga pitanjima o jeziku svaki put kad se vidimo.

Piše se i jedno i drugo.

U Pravopisu žbun i dijalekatski džbun.
U Pravopisnom rečniku žbun=džbun i žbunje=džbunje sa napomenom da su običniji oblici sa ž. 

Piše se zalivati.

Zalivati je nesvršeni i učestali glagol prema svršenom zaliti.

Piše se i jedno i drugo.

Genitiv jednine od imenice zlo glasi zla a genitiv množine zala: delić zla od tolikih zala.
Izraz zlu ne trebalo znači neka se nađe, može zatrebati.

Piše se žleb.

Ijekavski žlijeb-žlijeba-žlijebu, u množini žljebovi-žljebova-žljebovima.
Žlijebiti, žlijebni ali žljebast, žljebić i žljebovit.

Piše se Đurđa.

Genitiv jednine od muškog imena Đurađ je Đurđa, ne Đurađa.