Архиве

nebrojeno ili nebrojano

Piše se nebrojeno.

Prilog nebrojeno koji znači vrlo mnogo, bezbrojno, bezbroj, javlja se samo u obliku sa e: nebrojeno puta.

U Rečniku SANU i šestotomnom Rečniku Matice srpske postoje pridevi nebrojan-nebrojna-nebrojno nebrojen-nebrojena-nebrojeno ali se prvi (nebrojan) upućuje na drugi (nebrojen): nebrojna sila, nebrojne duše, nebrojni narod, nebrojno blago; nebrojeno blago, nebrojene takse, nebrojeni ljudi, nebrojeni običaji.

 

proleterijat ili proletarijat

Piše se proletarijat.

Proletarijat je jedna od dve osnovne klase kapitalističkog društva, klasa proletera.
Od latinskog proletarius (građanin koji nema ništa osim potomstva (proles)) i francuskog prolétariat.
Pripadnik proletarijata je proleter, od francuskog  prolétaire (čita se proleter).

virolog ili virusolog

Piše se virusolog.

Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke beleži imenice virus, virusologija virusolog, kao i prideve virusni virusološki. I Medicinski leksikon beleži samo imenicu virusologija. 
Naš referentni institut Torlak bavi se virusologijom, vakcinama i serumima, na Medicinskom fakultetu postoji Laboratorija za virusologiju, Institut za javno zdravlje Vojvodine ima Centar za virusologiju itd.
U trećem dopunjenom izdanju Leksikona stranih reči i izraza, objavljenom posle smrti M. Vujaklije, zabeležena je imenica virologija, ali je nema ni jedan drugi normativni rečnik srpskog jezika, kao ni odrednicu virolog ili pridev virološki.

 

koronavirus ili korona virus

Piše se koronavirus.

Opšte ime za grupu virusa, odnosno rod, piše se spojeno: adenovirus, enterovirus, retrovirus, rotavirus, pa i koronavirus, odnosno koronavirusi.
Ime su dobili po obliku koji podseća na venac (latinski corona).
Koronavirusnu bolest 2019 (COVID-19) izaziva virus iz grupe koronavirusa
SARS-CoV-2, ranije poznat po prelaznom nazivu 2019-nCoV.

Virus izazivač konkretne bolesti piše se odvojeno: HIV virus ili virus HIV-a, ebola
virus ili virus ebole, virus morbila (malih boginja), virus gripa i sl.

Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, smatra
da bi trebalo pisati virus korona jer se radi o atributivnoj konstrukciji, a
u njima širi pojam dolazi ispred užeg.

izlažu ili izlagaju

Piše se izlažu.

Prezent glagola izlagati, koji je nesvršeni prema izložiti, glasi: izlažem-izlažeš-izlaže-izlažemo-izlažete-izlažu. Ako se prvo lice jednine završava na -em, nastavak trećeg lica množine je -u: ja izlažem, a oni izlažu.
Glagolski prilog sadašnji glasi izlažući, a ne *izlagajući jer se dobija tako što se nastavak -ći doda na treće lice množine prezenta: izlažu+ći=izlažući.

-saurus ili -saur

Piše se i jedno i drugo.

Drugi deo složenice -saur(us) nastao je od grčke reči sauros (σαῦρος), preko novolatinskog saurus što znači gušter: dinosaur(us), tiranosaur(us), ceratosaur(us), albertosaur(us), argentinosaur(us), megalosaur(us), stegosur(us), haplokantosaur(us), brahiosaur(us) i sl.
U množini: dinosauri i dinosaurusi, tiranosauri i tiranosaurusi, ceratosauri i ceratosaurusi i dalje.
Imena iz latinskog i grčkog preuzimamo tako što im odbacimo nastavak -us, odnosno -os. Od ovog pravila postoji i veliki broj izuzetaka kako kod jednosložnih i dvosložnih (patos, logos, haos, kosmos; bonus, virus, sinus, rebus), tako i kod višesložnih reči (diskobolos, abonos, mikrokosmos, makrokosmos; abortus, asparagus, inkubus, kumulonimbus).
Rečnik SANU, jednotomni Rečnik Matice srpske, Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke i Pravopisni rečnik M. Šipke daju oblike -saur i -saurus kao ravnopravne. Rečnik jezičkih nedoumica I. Klajna daje prednost oblicima koji se završavaju na -saur, dok šestotomni Rečnik Matice srpske daje samo oblike na -saur.

parking-mesto ili parking mesto

Piše se parking-mesto.

Prvi deo polusloženice parking-, u pridevskoj službi, koji znači onaj koji se odnosi na parking, koji je namenjen za parking, za parkiranje, piše se sa crticom: parking-prostor, parking-zona, parking-sat, Parking-servis i sl.

merno-regulaciona ili mernoregulaciona

Piše se merno-regulaciona.

Npr. stanica, oprema ili tehnika.
Pridev merno-regulacioni, merno-regulaciona, merno-regulaciono piše se polusloženički, sa crticom, jer se njegove sastavnice, pridevi merni i regulacioni, nalaze u naporednom odnosu.

pilot projekat ili pilot-projekat

Piše se pilot-projekat.

Isto i pilot-emisija, pilot-izdanje, pilot-istraživanje, pilot-proizvodnja i sl.
Spojevi u kojima se prva reč (imenica) oseća kao zamena za pridev (kakav projekat, kakvo izdanje, kakvo istraživanje, kakva proizvodnja) pišu se polusloženički, sa
crticom.

Igorov ili Igorev

Piše se Igorov.

Prisvojni pridev od muškog imena Igor (ruskog porekla, verovatno od staroskandinavskog Ingvarr) glasi Igorov-Igorova-Igorovo-Igorovi-Igorove-Igorova.
Sufiks -ov se dodaje na tvorbenu osnovu koja se završava nenepčanim suglasnicima (kakav je r), a sufiks -ev se dodaje na tvorbenu osnovu koja se završava prednjonepčanim suglasnicima (j, lj, nj, đ, ć, dž, č, ž, š).
Isto i: borov, lovorov, javorov, sumporov, senatorov, lektorov, direktorov, doktorov, Amorov i sl.