Piše se flamenko.

Od španskog flamenco što znači andaluzijski ples.

Piše se i jedno i drugo.

Imenica para (nominativ množine pare, genutiv para) potiče iz turskog (od arapskog bara) i znači srebro. Osim novčane jedinice (stoti deo dinara) ona znači i novac uopšte (obično u množini).
Izraz čuvati bele pare za crne dane znači štedeti dok je vreme za teške dane.

Piše se Kalemegdan.

Od turskog kale što znači tvrđava i megdan što znači bojno polje.

Piše se i jedno i drugo.

Prilog iz turskog koji znači bez straha, slobodno, bez brige.

Piše se i jedno i drugo.

Od grčkog plateja (široki put) preko italijanskog piazza i nemačkog Platz.
Pijac je imenica muškog roda i menja se po prvoj vrsti: pijac-pijaca-pijacu-pijac-pijacom-pijacu, u množini pijaci-pijaca-pijacima-pijace-pijaci-pijacima-pijacima.
Pijaca je imenica ženskog roda i menja se po trećoj vrsti: pijaca-pijace-pijaci-pijacu-pijaco-pijacom-pijaci, u množini pijace-pijaca-pijacama-pijace-pijace-pijacama-pijacama.

Piše se avione.

Vokativ od imenice avion je avione, osim u pesmi Riblje Čorbe Avionu, slomiću ti krila.

Piše se u stvari.

Ustaljeni priloški izrazi često i akcenatski objedinjeni pišu se odvojeno: u suštini, u pamet, u stopu, u susret, u korak, u beskraj.

Piše se i jedno i drugo.

Onaj koji se dogodio sinoć je sinoćni i sinoćnji.

Piše se i jedno i drugo.

Prisvojni pridev od imenice brat ima dva oblika bratov i bratovljev.
Isto tako od imenice sin prisvojni pridev glasi sinov i sinovljev a od imenice muž, mužev i muževljev.

Piše se i jedno i drugo.

Pridev bibliotečki odnosi se na biblioteku a bibliotekarski na bibliotekare i biblioteke.
Biblioteka je reč grčkog porekla, složena od biblion (knjiga, po feničanskom gradu Biblosu iz koga su Grci nabavljali papirus) i theke (ormar, kovčeg).