Piše se i jedno i drugo.

Radni glagolski pridev od glagola mrzeti (ekavski) glasi: mrzeo-mrzela-mrzelo u jednini i mrzeli-mrzele-mrzela u množini.
Radni glagolski pridev od glagola mrzjeti (ijekavski) glasi: mrzio-mrzjela-mrzjelo-mrzjeli-mrzjele-mrzjela, a od glagola mrziti (ijekavski): mrzio-mrzila-mrzilo-mrzili-mrzile-mrzila.

Piše se poželio.

Radni glagolski pridev od glagola poželjeti (ne poželiti) glasi: poželio-poželjela-poželjelo u jednini i  poželjeli-poželjele-poželjela u množini.

Piše se i jedno i drugo.

Ređe iako ispravnije je desen od francuskog dessin.

Piše se flamenko.

Od španskog flamenco što znači andaluzijski ples.

Piše se i jedno i drugo.

Imenica para (nominativ množine pare, genutiv para) potiče iz turskog (od arapskog bara) i znači srebro. Osim novčane jedinice (stoti deo dinara) ona znači i novac uopšte (obično u množini).
Izraz čuvati bele pare za crne dane znači štedeti dok je vreme za teške dane.

Piše se Kalemegdan.

Od turskog kale što znači tvrđava i megdan što znači bojno polje.

Piše se i jedno i drugo.

Prilog iz turskog koji znači bez straha, slobodno, bez brige.

Piše se i jedno i drugo.

Od grčkog plateja (široki put) preko italijanskog piazza i nemačkog Platz.
Pijac je imenica muškog roda i menja se po prvoj vrsti: pijac-pijaca-pijacu-pijac-pijacom-pijacu, u množini pijaci-pijaca-pijacima-pijace-pijaci-pijacima-pijacima.
Pijaca je imenica ženskog roda i menja se po trećoj vrsti: pijaca-pijace-pijaci-pijacu-pijaco-pijacom-pijaci, u množini pijace-pijaca-pijacama-pijace-pijace-pijacama-pijacama.

Piše se avione.

Vokativ od imenice avion je avione, osim u pesmi Riblje Čorbe Avionu, slomiću ti krila.

Piše se u stvari.

Ustaljeni priloški izrazi često i akcenatski objedinjeni pišu se odvojeno: u suštini, u pamet, u stopu, u susret, u korak, u beskraj.