Piše se beživotno.

Od bez i životno jednačenjem po mestu tvorbe (zubno z izjednačilo se sa prednjonepčanim ž) dobili smo bežživotno. Dva ista suglasnika svode se na jedan (jedan se gubi) i tako se i izgovaraju i pišu: beživotan-beživotna-beživotno-beživotni-beživotne-beživotna.