Piše se i jedno i drugo.

Većina muških imena koja se završavaju na -o kao Marko, Mirko, Slavko, Ivko, Željko, Žarko, Boško, Mihailo, Danilo, Radmilo, Gavrilo i sl. menjaju se po prvoj deklinaciji: Marko-Marka-Marku, Mirko-Mirka-Mirku, Slavko-Slavka-Slavku.
Relativno su malobrojna imena koja se završavaju na -o kao Ivo, Pero, Boro, Mišo, Vojo, Spiro, Đuro, Lazo, Sveto (ona u ekavskoj varijanti imaju oblik na -a: Pera, Bora, Miša, Voja, Spira, Đura, Laza, Sveta) koja se mogu menjati i po prvoj (Đuro-Đura-Đuru) i po drugoj deklinaciji (Đuro-Đure-Đuri) kao imenice ženskog roda na -a.