Piše se kaiševi.

J se ne piše između a i i: kaiš, kaišariti, laik, daire, naivan, Kairo, Kain, naime, zaista, naiskap. 

Piše se i jedno i drugo.

Velikim slovom Skandinavka ako se misli na stanovnicu Skandinavije a malim slovom skandinavka ako se misli na vrstu ukrštenice.

Piše se Miletska škola.

Velikim početnim slovom pišu se organizacije i udruženja, umetnički sastavi, naučne škole, sportske organizacije i klubovi: Mlada Bosna, Crna ruka, Žene protiv nasilja, Društvo fizičara Republike Srpske, Muzička omladina Novog Sada, Udruženje proizvođača softvera Srbije, Košarkaški klub Igokea, Leb i sol, Praška lingvistička škola, Elejska škola.

Piše se i jedno i drugo.

Velikim početnim slovom pišu se ustaljena imena istorijskih događaja (ratova, buna, ustanaka, bitaka, frontova, paktova, mirova i sporazuma) kakav je Balkanski savez.
Slobodnije stilizovani, neprecizno identifikovani ili upotrebljeni u množini istorijski događaji pišu se malim slovom: savez balkanskih država, boj na Mišaru, kongres u Berlinu, punski ratovi, krstaški ratovi.

Piše se bojica.

J se piše između o i i kada je deo osnove ili nastavka za tvorbu: moji, mojima (od moj), tvoji, tvojima (od tvoj), zavoji (od zavoj), sojino (od soja), krojiti (od kroj), rojiti (od roj).

Piše se i jedno i drugo.

Izgubiti dah, zagušiti se (od plača, od smeha, od kašlja) kaže se zaceniti se ili zacenuti se.
Zacenim se-zaceniš se-zaceni se-zacenimo se-zacenite se-zacene se.
Zacenem se-zaceneš se- zacene se- zacenemo se- zacenete se- zacenu se.
Glagol zaceniti bez se znači odrediti previsoku cenu. 

Piše se bespovratno.

Zvučno z ispred bezvučnog p prešlo je u svoj bezvučni par s: bespovratan-bespovratna- bespovratno-bespovratni-bespovratne-bespovratna. 
Isto i: bespotrebno, besperspektivna, besplatno, bespogovorna, bespomoćna, besposlena, bespravna, besprimerna, besprekorna, bespredmetna, bespoštedna. 

Piše se i jedno i drugo.

Trpni glagolski pridev od glagola prodati je prodat i prodan, od glagola dati dat i dan, od glagola predati predat i predan, od glagola izdati izdat i izdan od glagola dodati dodat i dodan, od glagola zadati zadat i zadan . 

Piše se i jedno i drugo.

Smrt je imenica ženskog roda četvrte vrste. Takve su još: stvar, noć, reč, mladost, ludost, radost, pamet, narav, paprat, čađ, peć, žeđ, laž, srž, žuč, krv, bol, raž, cvast, čast, ljubav.
Instrumental jednine ovih imenica može imati dva nastavka: ju/u (iza nenepčanih suglasnika osnove j jotuje suglasnik ispred sebe ili se gubi iza prednjonepčanih) i i.
Ako se imenica upotrebljava bez atributa koristi se oblik sa nastavkom ju/u: život se završava smrću. Ako se upotrebljava atribut uz imenicu češći je oblik sa i: i sa svojom smrti se šalio.

Piše se Ahilova peta.

Prisvojni pridevi od vlastitih imena na ov/ev i in pišu se velikim slovom i kao deo stručnog ili simboličkog naziva: Pandorina kutija, Potemkinova sela, Bazedovljeva bolest, Eustahijeva truba, Voltin luk, Tesline struje, Morzeova azbuka, Molotovljev koktel, Pančićeva omorika, Gordijev čvor.