Piše se bezvučni.

Udvojeni suglasnici svode se na jedan (jedan se gubi) i tako se i izgovaraju i pišu: bezakonje od bezzakonje, bezvučni od bezzvučni, bezloban od bezzloban, beznačajan od bezznačajan.
Izuzetak od ovog pravila je udvojeno j u superlativu (najjasniji) i udvojeni suglasnici u složenicama kad treba sačuvati značenje reči koje ih čine (vannastavni).