Piše se i jedno i drugo.

Kad je li (l') upitna rečca: je li, je l', da li, da l', bi li, bi l', piše se odvojeno i u punom (li) i u skraćenom obliku (l). Skraćeni oblik je moguć samo kada se reč ispred li (l') završava samoglasnikom, nije moguće hoćeš l' ili jesam l'.
Kad je l deo uzrečice (uzvika): jel', jelte, jelda, ovo l nije deo konstrukcije za postavljanje pitanja nego se njime iskazuje uverenje govornika u tačnost onoga što je rečeno (zar ne). Pravopis (u rečniku uz Pravopis) propisuje spojeno pisanje (u razgovornom jeziku), a u tački 133 kaže: ‚‚Odvojeno se piše i uzrečica (u razgovornom stilu) je li; u množini se upotrebljava redukovani oblik jelte.