Piše se i jedno i drugo.

Drugi deo složenice -saur(us) nastao je od grčke reči sauros (σαῦρος), preko novolatinskog saurus što znači gušter: dinosaur(us), tiranosaur(us), ceratosaur(us), albertosaur(us), argentinosaur(us), megalosaur(us), stegosur(us), haplokantosaur(us), brahiosaur(us) i sl.
U množini: dinosauri i dinosaurusi, tiranosauri i tiranosaurusi, ceratosauri i ceratosaurusi i dalje.
Imena iz latinskog i grčkog preuzimamo tako što im odbacimo nastavak -us, odnosno -os. Od ovog pravila postoji i veliki broj izuzetaka kako kod jednosložnih i dvosložnih (patos, logos, haos, kosmos; bonus, virus, sinus, rebus), tako i kod višesložnih reči (diskobolos, abonos, mikrokosmos, makrokosmos; abortus, asparagus, inkubus, kumulonimbus).
Rečnik SANU, jednotomni Rečnik Matice srpske, Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke i Pravopisni rečnik M. Šipke daju oblike -saur i -saurus kao ravnopravne. Rečnik jezičkih nedoumica I. Klajna daje prednost oblicima koji se završavaju na -saur, dok šestotomni Rečnik Matice srpske daje samo oblike na -saur.