Piše se besmrtan.

Od bez+smrtan jednačenjem po zvučnosti (zvučno z ispred bezvučnog s prešlo je u svoj bezvučni par s) dobili smo bessmrtan. Dva ista suglasnika svode se na jedan (jedan se gubi) i dobijamo besmrtan. Tako se i izgovara i piše.
Isto i bezsmisleno preko bessmisleno do besmisleno, od bezstidnici preko besstidnici do bestidnici.