Pojmovna metonimija


Milan Ninković

Pod metonimijom, u jeziku se obično podrazumeva upotreba imena jednog pojma kako bi se označio neki drugi pojam, pri čemu se oni nalaze u međusobnoj logičkoj vezi. Metonimija se najčešće posmatra kao stilska figura (kao u primeru ...kad ustane kuka i motika) ili kao jezički mehanizam višeznačnosti reči (Pojeo je tri tanjira) (Rasulić 2010: 51 prema Simeon 1969).
Međutim, kao što je slučaj i sa metaforom, razvoj kognitivne lingvistike i potonja proučavanja u okviru ovog pristupa doprinela su promeni shvatanja funkcije metonimije i njene važnosti. Kognitivna lingvistika metonimiju, kao i metaforu, smatra najpre fenomenom mišljenja i razumevanja, osnovnim kognitivnim procesom kojim ljudi rasuđuju i shvataju koji se potom manifestuje i u jeziku. Kada se govori o metonimiji kao kognitivnom mehanizmu, koristi se termin pojmovna ili konceptualna metonimija (Lakoff & Johnson 1980: 35–40).
U okviru kognitivne lingvistike, pojmovna metonimija definiše se kao kognitivni mehanizam koji omogućava korišćenje jednog, izvornog entiteta kako bi se ostvario mentalni pristup drugom, ciljnom entitetu unutar istog pojmovnog domena (Kövecses 2000: 5). Za razliku od pojmovne metafore, koja se zasniva na sličnosti i podrazumeva preslikavanje između dva različita pojmovna domena, pojmovna metonimija se zasniva na bliskosti pojmova unutar jednog pojmovnog domena. Metonimija omogućava da jedan pojam stoji umesto drugog. Pripisuje joj se prvenstveno referencijalna uloga, ali takođe može bitno doprinositi i razumevanju, jer biramo određeni aspekt pojma koji u datoj situaciji želimo da naglasimo. Na primer, Lejkof i Džonson (1980: 36) navode da u slučaju metonimijskog odnosa DEO ZA CELINU (U kognitivnoj lingvistici, praksa je da se metonimije zapisuju velikim slovima putem formule X ZA Y, gde je X ciljni a Y izvorni pojam ili pojmovni domen), postoji mnogo različitih delova koji metonimijski mogu stojati za celinu, ali da naš odabir zavisi od toga na šta želimo da se fokusiramo. Tako u izrazu pametne glave koristimo leksemu glava da referišemo na inteligentne osobe jer je baš glava deo ljudskog tela koji se povezuje sa inteligencijom. Oni takođe tvrde da metonimija ne služi samo kako bismo o jednoj stvari govorili koristeći naziv neke druge stvari koja je sa njom u nekoj logičkoj vezi, već da predstavlja jedan od osnovnih mehanizama kojim rasuđujemo. Tako u primeru Nikson je bombardovao Hanoj, metonimija nam omogućava da korišćenjem imena američkog predsednika referišemo na američke vojnike i da na taj način, iako on sam nije vršilac čina bacanja bombe, direktno naglasimo njegovu odgovornost za dati napad (Lakoff & Johnson 1980: 39).
Nezavisno od direktne jezičke realizacije, metonimija može igrati bitnu ulogu u, na primer, čulnoj percepciji, asocijativnim vezama u memoriji, kulturnom i religijskom simbolizmu i tako dalje (Rasulić 2010: 52 prema Lakoff & Johnson 1980, Lakoff 1987, Taylor 2003). Na primer, u slučaju onomatopejskih glagola poput tresnuti ili bućnuti, uočljiva je metonimija POSLEDICA ZA UZROK, jer se preko posledice neke radnje (to jest zvuka koji su onomatopejski predstavljeni kao tres i buć) referiše na samu radnju. U ovim izrazima putem zvuka se referiše na samu radnju jer je upravo zvuk čulno najuočljivija posledica tih radnji. Isti metonimijski odnos nalazi se i u osnovi brojnih idiomatskih izraza koji referišu na emocije, poput gristi nokte (ljutiti se, jediti se) i škrgutati/škripati zubima (naljutiti se, srditi se). Budući da mi emocije kod drugih ljudi najpre uočavamo putem fizioloških i bihejvioralnih manifestacija (Kövecses 2000: 49), i u ovom slučaju na sam uzrok, tačnije emociju, referiše se preko njenih posledica – fizioloških i bihejvioralnih manifestacija čime se direktno evocira konkretna mentalna slika.
Postoje brojni tipovi metonimijskih odnosa, kao na primer PROIZVOĐAČ ZA PROIZVOD (Kupio je novog pežoa), SADRŽILAC ZA SADRŽAJ (Pojeo je pun tanjir), MESTO ZA STANOVNIKE TOG MESTA (Ceo Beograd je na nogama), VREMENSKI PERIOD ZA DOGAĐAJ KOJI SE U TOM PERIODU ODIGRAO (Peti oktobar), MESTO ZA INSTITUCIJU (Beograd pregovara sa Moskvom), AUTOR ZA DELO (Trenutno čitam Hemingveja) i tako dalje (Kövecses 2010: 172–173).

Literatura
Kövecses Z. 2000. Metaphor and Emotion: Language, Culture, and Body in Human Feeling. Cambridge: Cambridge University Press.
Kövecses Z. 2010. Metaphor. A Practical Introduction. Oxford: Oxford University Press.
Lakoff G., Johnson M. 1980. Metaphors we live by. Chicago: The University of Chicago Press.
Rasulić K. 2010. Aspekti metonimije u jeziku i mišljenju. Theoria 53(3), 49–70