Piše se i jedno i drugo.

Od turskog komşu što znači onaj koji stanuje u susedstvu, sused, dobili smo komšija i komšinica (dobijeno ispadanjem j između dva i i sažimanjem od komšijinica), komšinka i komšika.
Pridev je komšijski (j iz osnove se čuva ispred nastavka ski).